Sitno brojimo

Umirila sam se od zadnjeg pisanja dosta. Iz x nekih razloga. Prvenstveno jer nisam znala gdje gonim xD
Trudnoca napreduje super, malac je malo pretjerao sa rastom pa sam sad na promatranju, ka'e doktorica Fetal Macrosomia. Ona u panici, ja u panici, sve dok nisam zguglala sta je. I tu ocepim se smijat kao zadnja luda. Kaze ” ovo ce biti velika beba, nastavi li ovim tempom bice oko 4.5 kg”. Hladno joj kazem ” pa dobro na mamu je onda”. Nije znala da li da se raduje ili da se jos vise zabrine, nije njoj jasno sto se ja smijem xD S moje strane smo svi bili kapitalci osim najmladje ona je stedila na rastu, ja prva sam bila beba od 4950 gr i 55 cm duga xD S muzeve isto tako, nisu bili giganti poput mene ali nisu ni bili ispod 4 kg.
Gledano na taj nacin, bilo je za ocekivati i da ce ovaj moj klempo biti u tom rangu, a vec je na dobrom putu da to bude.
Na zadnjem ultrazvuku prije 2 sedmice, 30 sedmica, on je bio 2 kg i 42 cm dug. Muzu oci ispale samo je tiho promrmljao ” u sunce ti ljubim kako ces ti to”.

Salu na stranu, razumijem i strah moje doktorice, ipak sam srcani bolesnik i velika beba jeste rizik za mene, ali cupa me to sto sam i sama ”velika” i sto stvarno drzim do nekih vjezbi i redovnih setnji da samoj sebi taj porod olaksam, koji je tu za cirka 7-8 sedmica. Proleti to jbt. Proces gnjezdenja je poceo odavno, vec sam navukla pun k neke opreme i stvari, minimalisticki ali opet dosta toga. Krevetac je vec spreman, posteljina, robica, samo jos kolica nisam nabavila a i to ce kad tad doci na red. Mom brain is a real thing, prestala sam i pusit u 4 mj trudnoce, tad su mi se zgadile bile do mjere da ih nisam mogla vidjet ni nacrtane, a pusac sam od svoje 16te. To mi je jedino drago da sam rijesila, barem jedan otrov manje.
Na trudnocu se nisam mogla ni pozalit niti reci da mi je bilo tesko prvih 7 mj, kakvih sam prica cula i sta sve ne, ja sam prosla to bez problema, bez pretjeranih mucnina tegoba. Ali zato sad ovaj zadnji krug me sve stize xD Stepenice kad vidim, ubila bih onog sto ih je napravio, brate daj mi pokretne jedva se gegam.
Otezala sam dosta, iako sam pazila na ishranu i trudila se koliko toliko zdravo jesti ( citaj jela sam pizzu svako 3 dan jer mozak samo to hoce u pm), al ajd ne mogu se zalit. Jedino me mrzi sto hodam kao pingvin i doslovno brojim do dana kad cu normalno hodat bez geganja lijevo-desno.
Malac ( rat je oko imena jos uvijek, Alex i Liam su ispali iz opticaja ) je mozda preaktivan za mene, cesce ga osjetim da plese no sto spava, trudi se svim silama razorit mi bubrege sa breakdance-om, mjehur cu morat trazit polovan da mi ugrade, ovaj je rasturio.

Muz je u blagom panik panik modu, ne daj boze da vidi da mi se stomak mrda, odmah se svadja preko stomaka sa njim. Zadnjih mj dana je preuzeo posao ciscenja posto sam zadnji put se zadala kao idiot ribat sve i onda me kicma uhvatila, idiot jbg. Kuhanje ne smije preuzeti kaze rizik je da stan zapali i slazem se s tim. Jela bih ili zagoreno ili neslano, no thanks. Ali podrska je nevidjena, i sam ovaj proces kroz koji prolazim ga dira do mjere da je neki dan rekao ” meni je zao moje matere, jbt trebalo je 7 trudnoca proci, 5 uspjesnih a teskih, tek sad i razumijem kroz sta je ona prosla zbog nas 4 konja i 1 kobile”. Pice ga emocije, bice da su moji hormoni presli i na njega.

Ali mislim da me sad opet nece biti do trenutka kad se mali odluci izmigoljit u ovaj usran svijet. Barem ce biti trun ljepsi s njim tu <3